Modni blogovi su ‘’NOVA CRNA’’
Kada je u januaru 2007. godine novinaraka ''Dayle Mail''-a, Keren Kej, opisavši uticaj i moć ondašnjih modnih blogera napisala: ''Ako želite da jednim prstom opipate modni puls, drugi vam mora biti na skrolu kompjuterskog miša dok čitate modne blogove'', verovatno niko (pa ni sama autorka) nije mogao da nasluti, kakvo je modno proročanstvo nosila ova rečenica. Te, sada već davne 2005. godine, brojka modnih blogova brojala se trima ciframa, da bi se danas, taj broj povećao za sto puta. Sa kvantitetom, rasla je konkurencija ali i kvalitet, a njime i uticaj, moć i ugled modnih blogera u industriji teškoj 300 milijardi dolara. Za eventualnu skeptičnost nije bilo mesta još od onog trenutka kada su blogeri seli u prve redove revija najpriznatijih dizajnera današnjice a taj trenutak se zbio još u doba proračanstva iz ''Diyle Mail''-a. Danas, modni blogovi postaju industrija za sebe, gde je hobi davno postao posao sa punim radnim vremenom i punom platom. Modni blogeri nas gledaju sa naslovnica najprestižnijih modnih magazina, smeše se sa crvenog tepiha, postaju zaštitna lica svetski poznatih brendova. Modnim žargonom: postali su ''nova crna''.
Ako uzememo u obzir činjenicu da se petnaestogodišnja američka blogerka, Tavi Gevinson, pojavila na oktobarskoj naslovnici francuskog magazina L'Officiel, i to jubilarnog broja kojim se slavi 90 godina postojanja, ako znamo da je više od polovine press službe na najaktuelnijim revijama mode u Njujorku, Londonu, Milanu i Parizu činila blogerska ''populacija'', i ako se osvrnemo na samo delić sponzorkskih ugovora koji su postignuti između do juče anonimnih momaka i devojaka i nekih od najvećih svetskih brendova obuće, odeće i modnih dodataka (ali i monogih drugih ne-modnih brendova), i da se dobar deo modnih blogera i sam okušao u dizajnu, i to uspešno, jasno nam je da je, tamo negde u belom svetu, sve jači uticaj modnog blogovanja, odavno jučerašnja vest. Kod nas se, ipak, čitava ova priča još uvek može svesti samo pod kategoriju ''šuška se''. Doduše, sve glasnije, ali još uvek nedovoljno jako.
Brzina i količina informacija koju blogovi nude, već sada ozbiljno ugrožava, činilo se neugrozivu, vladavinu štampanih magazina. Ako znamo da će ažurni bloger, samo desetak minuta nakon revije kojoj je upravo prisustvovao, postovati svoje mišljenje o istoj, a sve potkrepiti video i foto zapisom, jasno je da će nam svaka dalja reč o tom događaju, u magazinu koji će izaći koju nedelju kasnije, biti zastarela i suvišna. Imperija je doduše uzvratila udarac plasirajući svoja online izdanja i uspešno se pozicionirala u novom online poretku. Međutim, novi poredak doneo je i nove načine razmišljanja. Zasićeni nametnutim idealima lepote i stila, običnim smrtnicima po default-u nedopstupnim, savremeni mladi ljudi posegli su za sebi sličnima.
Dok bismo do juče uzdisali nad fotografijama poznatih sa crvenog tepiha, razmišljajući kako verovatno sebi za života nećemo moći da priuštimo toalete u kojima su pomenuti prošetali, danas nam je interesantnije da gvirnemo na blog dvadesetčetvorogodišnje studentkinje iz Bruklina, i vidimo šta je to obukla za izlazak sa prijateljicama. Da ne govorimo o znatiželji koju izazvaju blogovi osoba iz naše okoline, sa kojima se, skoro u potpunosti, možemo poistovetiti. I upravo tu, u momentu poistovećivanja, leži razlog ogromnog uspeha modnih blogova. Moda i aktuleni trendovi viđeni na osobama sličnog nam godišta, socijalnog statusa, zanimanja i interesovanja postaju nam prijemčiviji i pristupačniji. Blogeri su tako modi oduzeli onaj elitistički karakter, koji ju je činio ne samo nedostupnom već i nerazumljivom širim narodnim masama.
Međutim, hiperprodukcija blogova donela je nuspojavu u vidu banalizacije čitave priče. Kao lako savladiva forma internet izražavanja, modni blog je postao i laka zabava za dobar broj, u najmanju ruku nekompetentnih, korisnika. Doduše, kompetentnost je u ovom slučaju teško definišuća kategorija, ali su se ipak određeni standardni nametnuli, poput relevatnog teksta, kvalitetnih fotografija i naravno imanja pojma o stilu, trendovima i modi u globalu. Kako sisitem funkcioniše po principu ‘’pratiću tvoj blog, ako pratiš moj’’, oni koji se blogovanje unapredili u ‘’full-time job’’ tokom kojeg je cilj posetiti što više blogova i obavestiti njihove autore o svom, i bez najkvalitetnijeg sadržaja mogu da očekuju pozamašan broj čitaoca. I tu dolazimo do paradoksa koji muči modnu blogsferu. Međutim, broj pratilaca ne garantuje i broj svakodnevnih poseta, te kreativnost i inovativnost uz čekiranje navedenih standard, ipak na kraju isplivaju na površinu, sve zamućenijeg mora modnog blogovanja.
Svedoci smo, dakle, ne samo menjanja modne sadašnjosti, već i formiranja njene budućnosti. Blogovi su samo pokrenuli lanačanu reakciju koja se uveliko događa. Nepregledni redovi i sati modnog materijala, što aktuelnog što onog iz arhive, smešteni među stotine hiljade web adresa, mogućnost online praćenja najrazličitijih vrsta modnih događaja putem jednog jedinog ‘’klika’’, mogućnost i direktne komunikacije sa veličanama modnog dizajna, uredništva i modeling putem njihovih profila na nekoj od popularnih društvenih mreža, samo su neke od prednosti koje je interent ponudio zaljubljenicima, poštovaocima i poznavaocima mode. I kako se čini, ovo je tek početak. Početak nove ere u kojoj će, po svemu sudeći, važiti, ona ‘’online sam, znači postojim’’.
piše: Branislava Antović
Novinar i blogerka "Divine World of Fashion"
