Blog

Sećam se trenutka kada sam prvi put čula za pojam blog. Čitajući o novom internet fenomenu koji je omogućio svakom iole informatički pismenom pojedincu da iznese svoje mišljenje o bilo kome i bilo čemu, bila sam, priznaću, među ''španskim selima''. Tada je tek po ko imao My space profil, FB nije bio ni na vidiku, a interenet nam se činio kao crna rupa koja uvlači sve njegove posetioce u svoje mračne dubine.

Dobrih par godina kasnije sedeću za svojim HP-om i praviti prvi template za svoj blog. ''Španska sela'' su bila prošlost, kao i naša privatnost koja je debelo izgubila na ceni. Prijatelji su nam bili na ''klik'' od nas, i svi smo počeli kolektivno da živimo jednim online životom jako sličnom nekom reality programu, u kojem smo, doduše, sami birali učesnike. Ako nazirete dozu kritike i ogorčenosti u ovim redovima, nije vam se učinilo, jer ja ipak generacijski pripadam onoj ekipi koja je znala vezu između olovke i muzičke kasete (oh, da, interent fora, prigodno zar ne?). Međutim, lagaću ako kažem da me ''svetla'' online sveta nisu očarala. O prednostima istih suvišno je trošiti reči, stoga se vraćamo na onaj moj prvi template. Ako mi verujete, više se i ne sećam kako je izgledao, ali se dobro sećam višečasovnih Google istraživanja koja su mu prethodila. U mom okruženju niko nije imao blog, te je sve što sam mogla da uradim bilo da ukucam magične reči ''How to....'' u Google pretraživač. Moram li da napominjem koliko je izmena pretprela ta početna verzija, ne bi li izgledala kao ova aktulena, na kojoj i dalje ima posla. Prošli su meseci dok nisam otkrila šta se sve može uraditi sa Outer-Wraper-om, Header-om, Sidebar-om i ostalim –omovima. Ogroman demant čekao je svakog ko je i na trenutak pomislio da je lako pokrenuti blog. Ok, nećemo od svega napraviti nuklearnu fiziku (ovo mi je uvek bio ekvivalent nečemu jako zahtevnom u intelektualnom smislu), ali svaki iole iskren vlasnik bloga, priznaće da se pošteno namučio sa gadget-ima, HTML-om i svim ostalim naizgled sitnicama. No, i to se dalo savladati, i došlo je vreme za postove. Tu je tek počela zabava.

Ovde ću malo usporiti i odmah vam otkriti jednu, verujem mnogima, iznenađujuću činjenicu. U modnom blogovanju, najlakše je napaviti outfit post. Oh, da, verujte. Objasniću. Dakle, u mom slučaju (ovo moram da napomenem više puta jer svaki modni bloger ima svoj režim rada), outfit post nastaje prilikom mog standardnog izlaska. Ciljani odlasci samo na slikanje za blog u mom rasporedu ne postoje (ovde isključujem specijalne prilike, kao što su konketna snimanja i slično). U prethodnoj rečenici naglasak je na reči samo. Da se razumemo, nemam ništa protiv blogera koji se koriste ciljanim fotografisanjem, čak je dobro poznato da je najveći deo svetskih modnih blogova upravo zasonovan na tom prncipu. Jednostavno smatram ga isuviše zamornim vidom posvećivanja nečemu što je još uvek samo u granicama hobija (i kako živimo u Srbiji pomisao da može postati nešto više od toga spada u rang naučne fantastike, ali to je već tema za neki drugi tekst). Podjednako mi je zamorno da se prilikom svakog svog odlaska na piće, u šetnju, šoping ili nešto četvrto, fotografišem. Naime, proces fotografisanja, pored onog poznatog dela poziranja ispred fotoaparata, podrazumeva potragu za iole prigodnim okruženjem, što mirnijim i manje prometnim, a opet upečatljivim i lepim za slikanje, što dalje podrazumeva da zajedno sa svojim ,,fotografom’’ (čitaj dečkom ili drugaricom) krstarite po kraju u kom ste se zadesili i tražite gore opisanu lokaciju. Verujem da ste razumeli. Nekada vam jednostavno nije do toga. Kada se kockice, pak, slože i kada se sve završi lepo i krasno, čeka vas rad kod kuće koji podrazumva obradu fotografija, biranja najboljih, upoload-ovanja istih. Uz formulisanje finog, simpatičnog tekstića, koji će biti daleko od klišea, a opet ne isuviše zamoran, rad kod kuće zahteva minimum sat i po, do dva. I kako je to sad najlakši deo, pitate se?

Druga, odnosno treća kategorija najčešće zastupljenih postova na modnim blogovima su inspirativni i informativni postovi. Za njih je neophodna druga vrsta pripreme koja podrazumeva prečešljavanje arhiva, što ličnih što javnih, redovno praćenje svih internet formi koje se bave modom u ovom ili onom smislu, od blogova (kako onih standardnih tako i onih street style), preko modnih portala, do ovlašćenih stranica svetski poznatih magazina i brendova. Uz to, neophodno je maksimalno koristiti prednosti društvenih mreža i time biti u mogućnosti da među prvima saznate najnovije vesti, jer se reciklaža informacija u online svetu, pogotvo modnom, smatram jednim od najstrašnijih zločina. Ništa gore od stare vesti. Dakle, update i update. Kada se konačno prikupi dovoljno informacija ili fotografija (zavisno do tipa posta) osmišljava se ceo post, pakuje se i plasira se. Ako očekujete da vam iznesem tačnu satnicu koja se potroši na ovakve postove, mogu vam samo reći: nema je, jer ona neprekidno traje. Takozvani ‘’inspiration’’ folderi se pune iz dana u dan, dok se informacije nižu brzinom svetlosti. Naravno, sve se može ,,otaljati’’sa malo truda i malo vremena, ali onda već prelazimo u kategoriju ,,prosečnog’’, koju svi želimo da izbegnemo, zar ne? Kvalitetan post zahteva upućenost i posvećenost. I evo nas na tragu odgovora zbog čega su outfit postovi lakši za napraviti. No, daleko smo od crno-bele situacije. Dok jedni zahtevaju konstano traganje za novim, svežim i zanimljivim informacijama i idejama, drugi zahtevaju tehničku i materijalnu podršku, i naravno onu malu ,,mašinu za kombinovanje’’, smeštenu u našim glavama, koja se aktivira svaki put kada otvorite garderober.

I kako onda, osporiti tezu da su blogovi sve manje hobi, a sve više posao sa punim radnim vremenom? Vrag je odneo šalu, i za kvalitetan blog se morate potruditi i zapeti. Onako, muški. Školski primer posledica postojanja zdrave konkurencije, koja je u ovom slučaju ogromna. Ili ćete dati sve od sebe, ili vas neće biti. Surov zakon online sveta. Naravno, ovo važi za one koji su prihavtili ovu primamljivu igru. Drugi, sebično čuvaju svoje parče online neba, pružajući ga samo odabranima, ne obazirući se na nepisane zakone i propise. Sve ima svoje. Biću iskrena, i reći da sam u igri, ali daleko od onoga ,,po svaku cenu’’. Vodim se parolom ,,ne izneveriti’’, pa dokle me odvedu čudni putevi internetski. Trenutno su me doveli do vas, i do ovih šest hiljada karaktera koji su mi ,,preleteli’’ po prstima. Za mene sasvim dovoljan razlog da nastavim do iduće stanice. A tamo…Ko zna!

piše: Branislava Antović

Novinar i blogerka "Divine World of Fashion"