Kako je školovanje usporilo razvoj ljudskog roda?
Trend odraslih ljudi koji žive sa svojim roditeljima ne prestaje da raste. Osobe od 25 do 34 godine u sve većim brojevima ostaju u udobnim kućama svojih mamica i tatica. Naravno, na ovaj trend je znatno uticala i ekonomska kriza, ali koliko je na to uticalo i školovanje? U dvadeset i prvom veku smatra se potpuno normalnim I logičnim da osobe do dvadeset i pete godine žive sa roditeljima. Ako ostanu u gnezdima roditelja posle dvadeset i pete izgovor je kriza I siromasštvo. Ali ko je zapravo odlučio da ljudi već od punoledstva ne bi trebalo da žive sami?
Roditelji koji jure i koji se trude da im deca budu školovana ponekad zaborave koliko godina života se na to potroši. Ajde da izračunamo: Osnovna škola - osam godina, srednja škola - četiri godine, fakultet - četiri godine. I sada izuzetno popularni master - dve do četiri godine. Što bi značilo, da u najboljem slučaju, jedno izuzetno obrazovano i kvalifikovano dete, ide u školu od svoje 7 do 25 (18 godina školovanja). Do 25 godine smo deca, obrazovani, ali deca. Odgovornosti samostalnog života okusimo tek posle fakulteta i mastera. Do tad nam bake prave palačinke, mame spremaju jutarnju kafu i sarme, a tate rade na principu automata ili ti daju džeparac. Školovanje je i te kako bitno, ali nas neće naučiti kako se plaća struja i peru gaće. Nije li čudno da u dvadeset i petoj godini pitaš mamu da li može da ti prespava devojka? Ako mama to dozvoli devojka će jutro provesti u neprijatnosti čudnih pogleda, komentara i pitanja roditelja lika čije možda ni ime nije zapamtila, ali će uz to sve verovatno dobiti besplatan doručak. Devojke koje rade, žive same sa svojom zaradom i idu na fakultet se smatraju društvenom enigmom. Ili ako su uz sve to devojke i lepe onda se naravno predpostavlja da su našle dobre sponzore. Posle punoletstva, u većini slučajeva, ljudi su već osnovali svoj karakter i roditelji postaju nepotrebni, Greške koje napravimo postaju deo našeg iskustva. Roditelji prelaze iz zabrinutih smarača u prijatelje ili bi to tako bar trebalo biti. Naravno, roditelji deci koja su u njihovim kućama do 25, 30 ne mogu biti prijatelji. Roditelji gube svoj autoritet nad decom, ali im plaćaju fakultet, život i pored svega toga kuvaju, čiste, spremaju. Primer ugodnog života školovanog deteta: Završen fakultet na vreme pa potom i master, odmah nakon školovanja se nađe posao. Prvi posao znači i niska plata. Niska plata znači da je kod mame i tate opet logičnije ostati i, naravno, ugodnije. Posle 2 godine radnog odnosa plata poraste ili se nađe novi posao. Napokon se izlazi iz gnezda i poleće ka tridesetim. Iz gnezda se odma pravih novo. Trideset godina: brak i dete, zar ne? Većina kaže ne. Život je tad tek počeo.
Što smo školovaniji, to smo nesposobniji za život. Većina nas je dete do dvadeset i pete (ponavljam; u najboljem slučaju).
piše: Katarina Mišović, stilista
